Iako migracije iz zemalja u razvoju prema Evropskoj uniji traju znatno duže, u 2015. godini one menjaju svoj intenzitet i formu, te se od tada govori o „migrantskoj krizi“. Samo u 2015. godini, više od milion migranata pristiglo je na teritoriju Evrope. Najveći broj migranata su izbeglice pokrenute ratom u Siriji ali se talasu pridružuje i veliki broj ekonomskih migranata iz Eritreje, Sudana, Somalije, Avganistana, Iraka i drugih zemalja, koje je na putovanje pokrenulo siromaštvo i nedostatak životne perspektive. Sa pravne strane, razlikovanje migranata i izbeglica je veoma važno, ali je u realnim životima često teško razdvojiti ova dva aspekta.
Stoga se koriste različiti termini poput izbeglica (građani/ke zemalja van EU, koji/e zbog opravdanog straha od proganjanja na temelju rase, religije, političkog uverenja ili nekog drugog društvenog obeležja, borave van svoje zemlje, jer neće ili ne mogu da se oslone na njenu zaštitu); prisilni migrant (migrant koji je pokrenut nekom vrstom prisile, koja je izazvana bilo ljudskom aktivnošću bilo prirodnom nepogodom); raseljena lica (lica koja su morala da napuste svoju zemlju ili su evakuisana, posebno nakon apela međunarodnih organizacija i koja ne mogu da se vrate u sigurne uslove zbog situacije u svojoj zemlji – obično lica koja beže od oružanih konflikata, nasilja i kršenja ljudskih prava); ekonomski migrant ili izbeglica, (lice koje napušta svoju zemlju zbog ekonomskih razloga i u cilju poboljšavanja uslova života).
Radi izbegavanja terminološke zabune, u ovoj publikaciji koristićemo pojam migranti/kinje, jer u većini slučajeva zapravo postoje i elementi prisile i težnje za boljim uslovima života. Preko 70% migranata na globalnom nivou čine muškarci, ali je u poslednjim talasima sve više žena i dece (Tabela 1).
