Istraživanje pod nazivom „Kapaciteti političkih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne ravnopravnosti“ je koncipirano kao institucionalni pokušaj analize ključnih prepreka ravnopravnosti u političkim strankama i traženja odgovora i preporuka za njihovo prevazilaženje.
Ovim istraživanjem tražili smo odgovore u kojoj meri su žene kompetentne i zainteresovane da učestvuju u procesima odlučivanja. Koliko su lično i profesionalno posvećene političkim procesima i politički angažovane. Kako se izjašnjavaju o spremnosti da odlučuju. Da li postoje objektivno vidljive prepreke za veće učešće žena u politici ili ih proizvoljno projektujemo tražeći opravdanje.
Istraživački rad posvećen utvrđivanju kapaciteta političkih stranaka za unapređenje koncepta rodne ravnopravnosti je logičan sled prethodnih istraživačkih radova Zavoda.
Posebno mislim na istraživanje o medijskom tretmanu žena kandidatkinja tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore 2008. Rezultati su pokazali da mediji nisu iskoristili optimalnu priliku da afirmišu žene, ali jasno je i to da odgovornost dele sa političkim strankama kada je u pitanju izbor kandidata i kandidatkinja koji/e će biti promovisane tokom kampanje. Očekujemo da ovo istraživanje značajno unapredi proces prikupljanja aktuelnih i preciznih podataka o ženama na mestima odlučivanja i mogućnostima njihovog intenzivnijeg uključivanja u procese odlučivanja.
Naša ideja je da rezultati istraživanja budu u funkciji podizanja nivoa svesti o poštovanju koncepta rodne ravnopravnosti s jedna strane, a sa druge – očekujemo da rezultiraju preporukama za podsticanje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u procesima odlučivanja na svim nivoima.
Istraživanje situira odgovore o strukturi i sadržaju političkih dokumenata u odnosu na rodnu ravnopravnost, o procesima odlučivanja u političkim strankama i načinu pozicioniranja funkcionera/ki. Istraživanje dalje sistematizuje podatke o tome da li postoje mehanizmi koji prate i podstiču specifične interese i potrebe članica i članova stranaka. Podseća nas na posebne mere koje su odigrale praktičnu ulogu te je veća zastupljenost žena u procesima odlučivanja očigledna, ali nije dostignut nivo kritične
kvote – 30%. U narednih 160 stranica su analitički prikazane barijere i manjkavosti koje su ostavile prostor za izbegavanje doslovne primene Zakona. Ali su takođe projektovane i preporuke za intenzivnije uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike, a to znači nove programe i aktivnosti.
U ime Zavoda zahvaljujem se svim učesnicama i učesnicima u Istraživanju, recenzentkinjama i posebno autorkama koje predstavljaju najmlađu generaciju feministkinja sa velikim obrazovnim i aktivističkim potencijalom.
Vesna Šijački
direktorka Zavoda
