Rod u novoj Urbanoj agendi

Šta je Nova urbana agenda i koji su njeni rodni aspekti?

Danas počinje treća velika svetska konferencija UN HABITAT u Ekvadorskom gradu Kito. Na njoj će vodeći praktičari, istraživači i političari koji rade na pitanjima urbanog razvoja iz celog sveta doneti novu urbanu agendu koja bi trebala da posluži kao smernica za održivi urbani razvoj u budućnosti. https://www2.habitat3.org/bitcache/97ced11dcecef85d41f74043195e5472836f6291?vid=588897&disposition=inline&op=view

Koje su njene glavne karakteristike i šta nam ona donosi u pogledu rodne ravnopravnosti u gradovima?

Osnovna poruka nove agende jeste „ne ostavljati nikog iza“, što znači da ljudi i njihova prava moraju da predstavljaju standard u odnosu na koji se procenjuje efikasnost svih urbanih politika, uključujući i one vezane za ekonomski razvoj jer: „Poruka je jasna: ekonomski rast nije adekvatna mera urbanog razvoja: važna je jednakost, važna su ljudska prava, važna je zaštita životne sredine“.

Agenda prepoznaje rodnu dimenziju u gotovo svim aspektima.Rodni aspekti su eksplicitno prepoznati u promociji koncepta policentričnog grada i multifunkcionalnih susedstava u kojima su raznovrsne usluge i mogućnosti za zapošljavanje prostorno približene građanima/kama. To se pokazuje kao posebno važno za žene čije su svakodnevne rute u gradu obično znatno složenije i duže u odnosu na muškarce (najpre zbog poslova vezanih za staranje o deci). Agenda, dakle, prepoznaje smanjivanje distance između radnog mesta i kuće kao prostorne preduslove work-life balansa.

Rodni aspekti prepoznati su i kod pitanja mobilnosti i transporta u gradu, gde se daju preporuke za rodno senzitivni pristup i analizu potreba u vezi javnog prevoza.U kontekstu našeg društva, posebno su važni rodni aspekti saobraćajnih veza između sela i gradova, između ostalog i zato jer žene sa sela imaju veliki udeo u neformalnoj ekonomiji grada.

Prepoznaju se i rodni aspekti prava na adekvatno, sigurno i pristupačno stanovanje, posebno u slučajevima prisilnih iseljenja (poput iseljenja Roma iz naselja Belvil u Beogradu ili deložacija u kojima se stanari iseljavaju zbog nemogućnosti da izmire bankarske kredite za stan ili dugove javnim preduzećima). Žene koje dožive iseljavanje obično su u većem riziku od nasilja, siromaštva ili beskućništva jer su im opcije za preseljenje obično manje dostupne, a znatno ređe poseduju imovinu na svoje ime. U pogledu javnih prostora, jasno se prepoznaje rodna dimenzija sigurnosti i bezbednosti.

Gradske vlasti se pozivaju da vode računa o vođenju rodno senzitivne statistike i posebnom ispitivanju rodnih aspekata različitih urbanih problema. Posebno se pozivaju da uključe žene u DRR (disaster risk reduction) programe.

Nedostaci agende u pogledu rodne ravnopravnosti proizilaze iz nedovoljnog obraćanja pažnja na specifičnosti položaja žena u u različitim delovima sveta. Nedostaje i intersekcionalni pristup prema kojem se rodne nejednakosti moraju sagledavati zajedno sa drugim obeležjima poput ekonomskog statusa, zdravstvenog stanja, starosti i sl. Pored toga, nedovoljna pažnja obraća se na političku participaciju žena u gradovima. Iako se jasno napominje da žene moraju da uzmu veće učešće u urbanom planiranju, ne insistira se na povećavanju njihove zastupljenosti ma mestima odlučivanja na nivou grada, u zavodima za urbano planiranje, gradskim skupštinama, javnim i komunalnim preduzećima i slično. Veće učešće žena na pozicijama odlučivanja u gradovima važan je preduslov implementacije svih preporuka datih u Agendi

“Ženski okrugli sto” na konferenciji vodiće Ada Colau, gradonačelica Barselone, feministkinja I socijalna aktivistkinja koja je na svom primeru najbolje pokazala da feminizam, žene I rodnost nisu samo”dodatak” urbanom razvoju već jedan od važnih osnova njegove pozitivne transformacije.

new-urban-agenda-logo